Razumevanje kako mozak autista funkcioniše je putovanje u svet hipervezanosti, jedinstvenih neuronskih arhitektura i „drugačijeg“ načina percipiranja stvarnosti.
Za porodice koje kroče tim putem, nauka o mozgu nije samo radoznalost, već osnov za istraživanje savremenih intervencija kao što je terapija matičnim ćelijama.
Mozak autista se često upoređuje sa superkompjuterom koji ima malo drugačiji operativni sistem.
Dok je hardver — neuroni — u suštini isti kao u svakom drugom mozgu, način na koji su ti neuroni povezani i kako komuniciraju stvara jedinstveni kognitivni pejzaž.
Jedno od najvažnijih otkrića neurologa odnosi se na proces poznat kao „sinaptičko obrezivanje“. U neurotipičnom mozgu, detinjstvo i adolescencija su faze intenzivnog „baštovanstva“.
Mozak u ranom detinjstvu stvara obilje veza (sinapsi) i potom ih obrezuje — uklanja one koje se ne koriste kako bi napravio prostor za brže i efikasnije veze.
U mozgu autista, kako istraživanja sugerišu, ovaj „baštovan“ je manje aktivan.
To dovodi do viška sinapsi, posebno u kori, koja je odgovorna za socijalno ponašanje i komunikaciju. Zamislite vrt u kojem biljke rastu toliko gusto da počinju da se zapliću.
Ovaj „neuronski višak“ se smatra glavnim uzrokom senzorne osetljivosti i intenzivnog fokusa u autizmu.
Biološki razlog za ovo smanjeno obrezivanje često se povezuje sa proteinom koji se zove mTOR. Kada je mTOR preaktiviran, on inhibira „autofagiju“ — prirodni sistem čišćenja mozga.
Ovo je trenutak kada potencijal terapije matičnim ćelijama postaje relevantan.
Istraživači proučavaju da li terapija matičnim ćelijama može da utiče na ove osnovne puteve kako bi podržala bolju neuronsku regulaciju.
Način na koji je mozak autista „povezan“ dovodi do fenomena poznatog kao „lokalna hipervezanost i globalna hipovezanost“.
U određenim delovima mozga — kao što su oni odgovorni za prepoznavanje obrazaca ili vizuelne detalje — postoji neverovatna količina kratkoročnih veza.
To je razlog zašto mnogi autistični ljudi imaju izuzetnu sposobnost da prepoznaju sitne detalje ili zapamte složene sekvence.
Nasuprot tome, dugoročne veze koje povezuju različite delove mozga (kao što su emocionalni centar i logički centar), obično su manje ili manje robusne.
To otežava integraciju informacija — kao što je čitanje izraza lica osobe dok slušate njen ton glasa.
Da bismo bolje razumeli obim ovih razlika, razmotrimo sledeće podatke iz aktuelnih dugoročnih studija vodećih globalnih medicinskih centara.
| Osobina | Neurotipičan razvoj | Autistični razvoj |
| Broj sinapsi u bebama | ~15.000 po neuronu | ~15.000 po neuronu |
| Obrezivanje do kraja adolescencije | ~50% smanjenje | ~16% smanjenje |
| Višak sinapsi u kasnoj adolescenciji | Osnovna vrednost | ~41% više sinapsi |
| Lokalna povezanost | Izbalansirano | Visoko (hipervezanost) |
| Globalna povezanost | Visoko (efikasna integracija) | Nisko (kašnjenje u obradi) |
| Aktivnost mTOR proteina | Regulisana | Često preaktivna |
Ovi brojevi naglašavaju zašto mozak autiste može izgledati „preopterećen“. Kada se previše signala istovremeno šalje bez dovoljno „filtera“, senzorna preopterećenost postaje gotovo svakodnevna realnost.
Iz tog razloga, sve više porodica se okreće terapiji matičnim ćelijama, jer bi ona mogla poslužiti kao biološka podrška za finiji rad ove unutrašnje sredine.
S rastućim razumevanjem ćelijskih uzroka autizma, razgovor se prirodno premešta ka tome kako možemo podržati zdravlje mozga na molekularnom nivou.
Stamcelterapie se pokazala kao obećavajuća granica u tom pogledu.
Iako to nije „lečenje“, terapija matičnim ćelijama se istražuje zbog svoje sposobnosti da moduliše imunološki sistem i smanjuje neuroinflamacije.
Pošto mozak autista često pokazuje znakove hronične, niskog stepena upale — što može dodatno ometati prenos neurona — antiinflamatorna svojstva terapije matičnim ćelijama su od velikog interesa za istraživače.
Cilj primene terapije matičnim ćelijama je često poboljšanje „odnosa signal-šum“ u mozgu.
Uvođenjem mezihimalnih matičnih ćelija, klinici se trude da:
Pošto terapija matičnim ćelijama može da pređe krvno-moždanu barijeru ili utiče na mozak putem sistemske signalizacije, ona nudi višeslojni pristup koji tradicionalne terapije ponašanja ne mogu same da postignu.
Važno je prepoznati da „mozak autiste“ nije samo zbir deficita; to je zbir jedinstvenih snaga. Isti gusti sistem povezivanja koji izaziva senzorne probleme, takođe vodi do:
Kada govorimo o terapiji matičnim ćelijama, cilj je često smanjenje „tereta“ autizma — kao što su anksioznost, problemi sa spavanjem ili neverbalne barijere — bez brisanja lepe, jedinstvene arhitekture mozga osobe.
Širom sveta, kliničke studije sve više fokusiraju na bezbednost i efikasnost terapije matičnim ćelijama.
U mnogim naprednim medicinskim centrima, prelaz sa „eksperimentalne“ na „prevodnu“ medicinu se brzo dešava.
| Parametar | Posmatrani efekat terapije matičnim ćelijama |
| Socijalna komunikacija | Značajna poboljšanja u kontaktu očima i angažmanu. |
| Ponavljajući obrasci ponašanja | Smanjenje učestalosti i intenziteta „stiming“ ponašanja. |
| Senzorna integracija | Bolja tolerancija na glasne zvuke ili jaku svetlost. |
| Kognitivna fleksibilnost | Poboljšana sposobnost za prelazak sa jedne zadatke na drugi. |
Mnogi roditelji izveštavaju da se njihovo dete nakon terapije matičnim ćelijama čini „prisutnijim“.
To nije zato što je mozak „izlečen“, već zato što je biološki „šum“ smanjen, čime su istaknuti prava ličnost i sposobnosti osobe.
Autistični mozak je dokaz ljudske neurodiverznosti. Iako višak veza i smanjen proces obrezivanja predstavljaju stvarne izazove, oni takođe nude neverovatne darove.
Kombinovanjem najboljih podrški ponašanja sa najnaprednijim biološkim intervencijama poput terapije matičnim ćelijama, ulazimo u eru u kojoj se autizam tretira sa empatijom i naprednom naukom.
Budućnost podrške za autizam nije u tome da se promeni ko je osoba, već da se poboljša njena kvalitet života.
Bilo da se koristi tradicionalno obrazovanje ili novonastale mogućnosti terapije matičnim ćelijama, cilj ostaje isti: pomoći svakom čoveku da se snalazi u svetu sa mozgom koji je uravnotežen, sposoban i razumljen.
